Britanci u strahu od vladinih mera štednje

Velika strepnja uoči predstavljanja novog budžeta Velike Britanije u parlamentu. Zna se da će uštede koje vlada planira biti velike, ali se ne zna tačno koliko.

Stanovnici Velike Britanije sa strepnjom i strahom očekuju današnje obraćanje ministra finansija britanskom parlamentu.

DŽordž Ozborn će poslanicima predočiti šta koaliciona vlada tačno namerava da uradi da bi smanjila ogromni jaz između svojih prihoda i rashoda, poznatiji kao budžetski deficit.

Da će rezovi u javnom sektoru biti bolni, u to ne treba sumnjati, navode posmatrači.

Još u junu objavljeno je da vlada namerava da u naredne četiri godine smanji budžetske izdatke za 90 milijardi evra.

Iznošenje detalja najavljene štednje

Danas će biti poznati detalji, odnosno koliko će biti smanjena izdvajanja za obrazovanje, transport, policiju i socijalnu pomoć.

Vlada tvrdi da je štednja neophodna da bi inflacija i kamatne stope ostale niske, dok opozicioni laburisti i sindikati upozoravaju da naglo kresanje potrošnje zemlju može da gurne u novu recesiju.

Ekonomski stručnjaci su podeljeni. Nil Obrajen, iz instituta Polisi eksčejndž, naglašava da je zemlja prezadužena i da mora da štedi:

"Imamo najveći budžetski deficit od Drugog svetskog rata. U poređenju sa 2008., znači za samo dve godine, udvostručili smo nacionalni dug, tako da danas svaka britanska porodica u proseku duguje stotinu hiljada funti. Vlada danas pozajmljuje čak četvrtinu novca koji troši. Zemlja je u teškoj fiskalnoj krizi."

Kriza jeste teška i štednja je neophodna, ali prevelika brzina je opasna, smatra profesor ekonomije Ričard Portis:

"Naravno da moramo da smanjimo deficit, jer je tako velika zaduženost na duži rok neodrživa. Pitanje je samo za koliko i koliko brzo. Posebno me brine brzina, jer verujem da je opasnost da ponovo potonemo u recesiju velika. Pitam se, kao što se mnogi pitaju - šta će zameniti vladinu potrošnju, ko će nadomestiti tražnju u slučaju otpuštanja velikog broja ljudi?"

Argumenti s obe strane

Karl Emerson iz Instituta za fiskalne studije ima razumevanja za argumente i jedne i druge strane:

"Argument u prilog brze akcije jeste da obavljanjem posla stičete kredibilitet, pa tako oni koji Britaniji pozajmljuju novac znaju da im vlada neće svako malo kucati na vrata tražeći još, pa će i kamatne stope na te kredite biti niske. Argument protiv glasi da kresanje budžetskih troškova u trenutku kada je privreda slaba nije dobra ideja. Pošto se tražnja ne može stimulisati niskim kamatnim stopama, jer su one ionako na najnižem mogućem nivou, bolje je odložiti štednju dok privreda ne ojača."

Vlada se očigledno priklonila prvoj opciji, dok opozicioni laburisti snažno zagovaraju ovu drugu.

Politički urednik Fajnenšel tajmsa DŽordž Parker smatra da se premijer Dejvid Kameron kocka na veliki ulog:

"Kameron je praktično založio budućnost svoje stranke i cele koalicije. Ako se pokaže da je bio u pravu, ako se na kraju njegovog četvorogodišnjeg mandata ispostavi da je Britanija pravednija i bogatija zemlja, smeši mu se nova izborna pobeda. Ali ako kresanje budžetskih izdataka vrati Britaniju u recesiju, laburisti bi mogli, posle kratke pauze, da se vrate na vlast."

Ankete pokazuju da su građani svesni da se problem budžetskog deficita mora rešavati, ali strahuju da će teret biti prevelik i da neće biti ravnomerno raspoređen.

(BBC)